Anime je sve češći deo odrastanja omladine. Reč anime dolazi od japanske reči animeshōn (アニメーション) zasnovane na engleskoj reči animation. U pitanju je specifičan stil animacije, poreklom iz Japana, koji sve više osvaja male ekrane.
Interesantno mi je bilo dok sam izučavala autizam, da sam pronašla mnoga istraživanja koja govore o dobrobiti animea za mentalno zdravlje dece iz spektra autizma.
Koja je povezanost?
Povezanost se, pre svega, zasniva na specifičnom tipu animacije. Likovi su vrlo ekspresivni, emocije se pokazuju vrlo jasno i čak na momente prenaglašeno, i glavni likovi uz sve to često imaju prikazan unutrašnji monolog.
Deca iz spektra autizma imaju teškoće razumevanja emocija, te im ova vrsta jasnoće prikaza emocija odgovara, jer ne ostavlja mnogo mesta za dvosmislenost. Štaviše, istraživanja pokazuju da anime pomaže deci da razviju prosocijalno ponašanje, da unaprede socijalne interakcije i da razviju veštinu prepoznavanja emocija.
S obzirom na izražajnost emocija na licima likova, deci je anime pomogao i da bolje raspoznaju emocije i facijalne ekspresije kojim se određene emocije izražavaju.
Uz to, danas postoji mnogo događaja koji spajaju one koji prate anime, čime ovaj svet dobija i svoj realni, socijalni karakter. Čak i kod nas postoji događaj koji se do nedavno odvijao u Beogradu, a koji se sada preselio u Novi Sad – Gamescon, gde su ljubitelji animea i video igara imali priliku da se druže, upoznaju, i učestvuju u raznim dešavanjima.
Iako ima svoje prednosti, prekomerno gledanje bilo kog digitalnog sadržaja može prouzrokovati socijalno povlačenje i izolaciju. Zato je prevashodno važno da roditelji budu upućeni u to koliko vremena deca provode pred televizorom i kompjuterom, da prate sadržaj kom se deca izlažu i da podstiču decu da se povezuju sa drugima sličnih interesovanja.
